Ko je zapravo dužan da uplati porez kada neko osvoji nagradu
Većina ljudi pretpostavi da je dobitak u nagradnoj igri čista neto suma – osvojiš, preuzmeš, gotovo. U praksi je to tačno u najvećem broju slučajeva, ali ne zato što porez ne postoji, nego zato što ga neko drugi već plati umesto dobitnika. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, priređivač nagradne igre je taj koji obračunava i uplaćuje porez po odbitku, pre nego što nagrada uopšte stigne do dobitnika. Drugim rečima, kad firma izvuče dobitnika SMS nagradne igre ili nagradnog konkursa na Instagramu, ona je u ulozi poreskog platca, a dobitnik samo potpisuje prijem.
To objašnjava zašto se u pravilima skoro svake ozbiljnije nagradne igre pominje da je “nagradni fond iskazan u neto iznosu” ili da “porez snosi priređivač”. Nije to gest dobre volje organizatora – to je zakonska obaveza. Problem nastaje tek kada dobitnik odbije da dostavi lične podatke potrebne za obračun, o čemu će biti reči malo kasnije.
Neoporezivi iznos i stopa od 20 odsto – kako izgleda obračun
Zakon predviđa prag do kog se dobitak ne oporezuje uopšte, dok se na sve iznad njega plaća porez po stopi od 20 odsto. Od 1. februara 2026. godine taj neoporezivi iznos pojedinačnog dobitka iznosi 147.757 dinara. To znači da ako neko osvoji, recimo, 100.000 dinara u klasičnoj igri na sreću, ceo iznos ostaje neoporezovan. Ako je dobitak veći, porez se računa samo na razliku iznad praga.
Konkretan primer: dobitak od 300.000 dinara. Neoporezivi deo je 147.757 dinara, a na preostalih 152.243 dinara se obračunava 20 odsto poreza, što iznosi otprilike 30.449 dinara. Dobitnik na kraju dobija oko 269.551 dinara – ne pun iznos, ali ni drastično umanjen. Ova računica važi za novčane dobitke u igrama na sreću poput loto igara, dok nagrade u robi imaju svoju specifičnost o kojoj govorimo u narednom delu teksta.
Igre na sreću nisu isto što i promotivne nagradne igre
Ovde se najčešće pravi zabuna, pa vredi razjasniti razliku odmah. Loto, sportska kladionica i slične igre spadaju u igre na sreću i regulisane su Zakonom o igrama na sreću, uz poreske odredbe iz Zakona o porezu na dohodak građana. Nagradne igre koje organizuju trgovci, brendovi ili mediji – one gde učestvuješ slanjem računa, komentarom na Fejsbuku ili kodom sa pakovanja – formalno se nazivaju nagradni konkursi ili promotivne nagradne igre i podležu nešto drugačijim pravilima prijave kod Uprave za igre na sreću, iako se porez na sam dobitak obračunava po istoj logici neoporezivog praga i stope od 20 odsto.
Ta sličnost u oporezivanju dobitka često zamagli razliku u obavezama organizatora prema državi, pogotovo kad je u pitanju nagrada u robi, a ne u novcu. Upravo tu počinju najčešća pitanja čitalaca – kako se oporezuje automobil osvojen u nagradnoj igri, ko plaća porez na putovanje ili tehniku, i šta se dešava kad dobitnik odbije da dostavi JMBG. O tome detaljno u narednom delu.
Kako se oporezuje nagrada u robi, a ne u novcu
Kad je dobitak automobil, putovanje, telefon ili kućni aparat, stvari se malo komplikuju jer ne postoji “neto iznos” koji priređivač jednostavno isplati umanjen za porez. Umesto toga, poreska osnovica se utvrđuje prema tržišnoj vrednosti nagrade u trenutku dodele – obično se uzima maloprodajna cena iz računa ili zvanične cene proizvođača/agencije koja je nagradu obezbedila. Na tu vrednost se primenjuje isti neoporezivi prag i ista stopa od 20 odsto, ali se porez ne “skida” sa predmeta, nego ga priređivač mora platiti iz sopstvenih sredstava ili tražiti od dobitnika da ga nadoknadi, u zavisnosti od toga kako su osmišljena pravila konkretne nagradne igre.
U praksi se najčešće viđaju dva modela. Prvi je da organizator unapred kalkuliše porez u budžet kampanje, pa dobitnik automobila ili putovanja ne dobija nikakav račun niti dodatnu obavezu – sve je već “upakovano” u trošak nagradne igre. Drugi, ređi model, podrazumeva da pravila eksplicitno navode kako dobitnik snosi porez na vrednost iznad neoporezivog praga, što znači da osoba koja osvoji, recimo, putovanje vredno 400.000 dinara, mora iz svog džepa da izmiri deo poreske obaveze pre nego što nagradu preuzme. Zato je čitanje pravila nagradne igre, a ne samo reklamnog oglasa, jedini način da se zna šta zaista sledi nakon izvlačenja.
Šta se dešava kada dobitnik odbije da dostavi lične podatke
Da bi priređivač uopšte mogao da obračuna i prijavi porez Poreskoj upravi, neophodni su osnovni lični podaci dobitnika – ime, JMBG, adresa, a često i broj računa za novčane dobitke. Ovde nastaje situacija koja zbunjuje mnoge: dobitnik ima pravo da ne želi da učestvuje u daljoj proceduri, ali tada praktično gubi mogućnost da nagradu preuzme, jer organizator ne sme da isplati ili uruči dobitak bez validne poreske prijave. Nije reč o kazni niti o gubitku prava po sili zakona, već o administrativnoj nemogućnosti da se transakcija zavede bez identifikacionih podataka.
U nekim nagradnim igrama pravila predviđaju i rok u kom dobitnik mora da se javi i dostavi tražene podatke – obično između osam i trideset dana od objave rezultata. Ako taj rok prođe, nagrada se po pravilima često dodeljuje sledećem izvučenom učesniku na rezervnoj listi, što je još jedan razlog da se pravila pažljivo pročitaju odmah nakon što se sazna za dobitak, a ne tek kad kurir pozvoni na vrata.
Postoje li nagrade koje su potpuno oslobođene poreza
Pored neoporezivog praga koji važi za sve dobitke, zakon predviđa i posebne kategorije koje su trajno izuzete iz oporezivanja, nezavisno od vrednosti. Tu spadaju, pre svega, nagrade dodeljene u humanitarne svrhe – kada je nagradna igra organizovana isključivo radi prikupljanja sredstava za lečenje, socijalnu pomoć ili slične namene, dobitak često ne podleže istom tretmanu kao komercijalna promocija. Takođe su izuzete simbolične nagrade neznatne vrednosti koje se dodeljuju u okviru manifestacija, takmičenja ili nagrađivanja učenika i sportista, gde se ne radi o klasičnoj nagradnoj igri u komercijalnom smislu, nego o priznanju za postignuće. Ove situacije se procenjuju pojedinačno, pa je uvek sigurnije proveriti status konkretne igre nego osloniti se na pretpostavku da je “mala nagrada” automatski neoporeziva.
Šta dobitnici treba da provere pre nego što potpišu prijem nagrade
Kad se sve sabere, poreski tretman dobitka zavisi od tri stvari – vrste nagrade, njene vrednosti i načina na koji su pravila konkretne igre formulisana. Zato je najpametniji potez uvek isti: pre euforije oko osvojenog iznosa ili predmeta, pogledati zvaničan pravilnik nagradne igre, po mogućstvu objavljen na sajtu priređivača ili dostupan kod Poreske uprave Republike Srbije, gde se mogu proveriti i važeći neoporezivi iznosi ukoliko dođe do izmena zakona. Ta nekoliko minuta čitanja često razjasne da li dobitnik treba nešto da doplati, da li mora da dostavi dokumenta u određenom roku i da li je nagrada uopšte u kategoriji koja podleže oporezivanju.
Na kraju, poreska pravila za nagradne igre u Srbiji nisu zamišljena da kompliciraju radost dobitka, nego da jasno podele odgovornost između priređivača i učesnika. Dok god se zna ko je obveznik, koliki je neoporezivi prag i kako se tretira nagrada u robi, sam proces preuzimanja postaje tehnička formalnost, a ne nepoznanica koja kvari utisak o osvojenoj nagradi.
